zamislite da natko dobije koncesiju na križanje Savske i Vukovarske u Zagrebu. da naplačuje samo kunu po prolazniku sasvim lijepo bi mogao prehranjivati obitelj. novac se zarađuje proizvodnjom i prodajom dobara i USLUGA, a ne naplatom dolaska na neku lokaciju, koja je javno dobro, znači isto moja, kao i nakoga ko ima kuču u uvali. kuča je njegova, ali uvala ne. Rado bi u nekoj uvali iznajmio bicikl, surf, ili napunio ronilačke boce i to platio, ali nažalost ponude u koju treba nešto uložiti kod nas gotovo da nema, svi bi samo naplačivali dolazak (sidrenje) a što su u to uložili, ništa. kafić postavi stolove stolice suncobrane i proda mi kavu na terasi za koju plača koncesiju. Što je uložio koncesionar sidrišta i što ja dobijem za svoj novac kad sidrim u vali?
sve ovo je malo krivo zamišljeno u našem turizmu. NAravno da ljudi moraju nešto zaraditi i od nečega živjeti, ali na našem preljepom Jadranu ronilačke centre, kafiće, suvenir šopove... drže stranci , ili kontinentalci koji u njima rade, a domači bi često samo naplačivali sidrenje. Zašto ja svoj brod držim u marini i to plačam 4000€ ,a nemogu dobiti vez u lučici besplatno, ili za 500 kua, kad u Zagrebu plačamo parking svi isto, neovisno o registarskoj oznaci.
s pošrovanjem svima, volim JAdran i dalmatinse, ali mislim da se ne radi dobro za turizam u koji se svi kunemo.

#16: -

dobra ideja, jedno raskrižje je moje vlasništvo barem po gruntovnici, možda da ga dan opčini u koncesiju ?